REZULTATI KONKURSA
U okviru pozorišnog projekta: Shadow Pandemic: Hidden Voices / Skriveni glasovi iz senke pandemije stručna komisija odabrala je tri neobjavljena dramska teksta sledećih autorki:
Kristina Kegljen – POD SUKNJOM
Katja Gorečan – AKTIVISTKE
Tijana Grumić – SVET ZASLUŽUJE KRAJ SVETA
Komsija je odabrala prijavljene tekstove pod šiframa u sastavu: Vilma Štritof (SNG Maribor – Festival Borštnikovo srečanje) / Rok Andres (SNG Maribor – Festival Borštnikovo srečanjeing) / Biljana Srbljanović (BDP) / Tanja Šljivar (BDP) / Tomislav Zajec (ZKM) / Selma Spahić (ZKM) / Ivana Vuković (dramaturškinja projekta).
Obrazloženje žirija:
Na javni poziv pristiglo je ukupno 69 dramskih tekstova, od čega jedan nije odgovarao propozicijama, pa ga žiri nije razmatrao. Važno je istaknuti da je javni poziv bio isključivo za autorke. Veliki broj pristiglih tekstova pokazatelj je istovremeno važnosti tražene teme tekstova kao i oskudnim brojem javnih poziva za dramske tekstove širom regiona.
Tema nasilja nad ženama (bez obzira na specifični okvir pandemije) nezahvalna je, s jedne strane zbog lakoće upadanja u stereotipe i doslovnosti, vrlo kompleksnog zahteva da se prikaže pozicija žrtve, a da ona ne bude pasivna i eksploatisana, da se prikaže pozicija zlostavljača, a da ne bude banalizovana, a s druge strane da tekst izmakne, češto ograničavajućem, pridevu “ženskog”. S tim u vezi, želimo da se zahvalimo svim autorkama koje su se suočile sa navedenim zahtevima u ograničenom vremenskom roku i prijavile svoje tekstove smeštene u različite svetove, od hiperrealističnih svakodnevnica, poetski izmaštanih prostora, preko manifestnih do naučno fantastičnih. Bez obzira na to što nisu izabrani na ovom javnom pozivu, nadamo se da ćemo pročitane naslove gledati na repertoarima kazališta, pozorišta i gledališća.
Kristina Kegljen – POD SUKNJOM
Donoseći priču o majci i ćeri u kontinentalnom ruralnom prostoru, autorka stvara poetičan svet ženske emancipacije, ali ironično izolovane, u stalnoj atmosferi noćne more koja protagonistkinjama može i odmoći i pomoći. Autorka postupkom varijacija istog, čitaoca dezorijentiše, što dodatno potvrdi krajem u kojem tekst sam sebe hvata za rep, učinivši manje važnim gde počinje, a gde završava. Upravo ta zaigranost formom i pomerena perspektiva na zadatu temu, izdvojili su tekst autorke Kristine Kegljen.
Katja Gorečan – AKTIVISTKE
U nasilnoj neposrednosti, aktivistkinje precizno detektuju i imenuju osnovna stanja i teskobe mlade generacije žena i ispituju njihovu društvenu lokaciju. Tekst je oslobođen klasične dramske forme, a u njemu Katja Gorečan uspostavlja isprepletenu trilogiju između Mlade spisateljice, Mlade dramaturškinje i Mlade devojke. U neodređenom prostoru svako priča svoju priču, koja se može i podeliti, ali ukorenjena u društvu u kojem vladaju zakoni prekarijata, patrijarhata, zlostavljanja i nepoštenja. Protagonisti intimno prikazuju situacije u kojima se nalaze mladi umetnici, tako da se čitaocu učine veoma bliskim, a autorki sa druge strane ne nedostaje ni cinizma ni disonantnog humora. Smeštena tokom i nakon pandemije dopušta joj da govori o društvu koje se naizgled menja, a koje je u stvarnosti samo tokom krize razotkrilo svoje duboko ukorenjene privrženosti. Bogatim jezikom Katja Gorečan ispisuje ovu kratku dramu kao bazično delo svoje generacije, bolje rečeno: konstitutivni sjaj mladih stvarateljki.
Tijana Grumić – SVET ZASLUŽUJE KRAJ SVETA
Tijana Grumić u tekstu ,,Svet zaslužuje kraj sveta’’ kreira pozorišnu, izvedbenu situaciju, dijegetički ,,svet’’ koji takođe dolazi sopstvenom kraju, kao i naš svet, kao i naša predapokaliptična, kasnokapitalistička realnost koju predstavlja i sa kojom je u dijalogu. Ekološka katastrofa, pandemija, i uvećanje profita su okolnosti u kojima se rađa, uz pomoć ljudi biva oplođeno, i zbog ljudi umire, jedno prase, koje govori sa scene, govori publici, ljudskim jezikom. To su okolnosti u kojima žive, u kojima su se razmnožavale (ili odbijale da to rade) i umirale i tri žene: majka, njena ćerka podstanarka, te gazdarica stana, koja povećava kiriju i time primorava podstanarku da se iseli. U komadu nema lakog, buržoaskog morala i pouke, niti ,,ispravne’’ pozicije s koje neka od junakinja govori: gazadarica je korona profiterka, ali njen otac je bio zlostavljač kog su pojele svinje (što je priča koju su i prasetu pričali za laku noć), podstanarka je veganka, ali njena majka, da bi preživela, radi u klanici/mesari, čijeg gazdu svinje takođe pojedu.
Didaskalije imaju specifičnu ulogu autoričinih komentara, ali i veze sa ekstradijegetičkom realnošću, koja zapravo to i nije – i sam proces pisanja je deo i tema ove priče, kao i problem (samo)eksploatacije na umetničkom tržištu, koji ima svoje paralele sa eksploatacijom resursa i bića s kojima delimo planetu.
Na kraju, svinje su u sporoj osveti, sporijoj od kraja sveta, sporijoj od pisanja, pojele sve, pa i tekst ,,Svet zaslužuje kraj sveta’’.
Čestitamo nagrađenima!
